Gaga - beta testera

Evo me već neka dva meseca na ovom blogu… I nisam sigurna da sam vam do sada pričala o svom privatnom životu, mislim jesam, ali ne u detalje ! Moguće je da ne bih ni trebala, ali opet mogu da vam pričam o nekim stvarima…
Sedim juče tako za ovim svojim sokoćalom, kako bi ga moja tetka nazvala stručno, i posredstvom svih onih silnih chat progrmačića koje imam instalirane, do mene dolazi porukica od meni jedne vrlo drage osobe (Da, da… Sad znam da dok čita ovo jasno mu je zašto sam ga išta pitala! Sad ti je već jasno da neću da te kudim, zar ne?! ) kao što ništa više ne pišem na ovom mom blogu…. Eh, što… Pa treba biti inspirisan i napisati što gođ pametno… Ne bi valjalo samo da loopam glooposti! I opet stiže odgovor - za to blogovi i služe! Nemoj sad da misliš da si ti gloopost Daleko si ti od toga
No… Poenta ovog mog posta jeste njegov nagovor i to što je sa par delića koji su promenili njegov život uspeo da me i nasmeje i obraduje… I da shvatim koliko tuđa sreća može mene da učini srećnom
E, pa da počnem sa pričom dok se niste smorili i pobegli glavom bez obzira i nikada više ne pogledate šta ja baljezgam!
Priča je počela… Pa biće da je bila neka 2004. godina kada sam ja rešila da se aktiviram u mojoj omiljenoj organizaciji Studentskoj uniji Tehničkog fakulteta “Mihajlo Pupin”, za one koji čitaju moje životne priče od ranije mnogo poznatija pod imenom SUTFZR! Tamo je bilo svakojakih ljudi koji su na svoje osobne načine obeležili moj život… Bila su dva Ivana, ali samo sam jednom rekla da će moj sin jednog dana nositi njegovo ime! Hahaah…. Kako li sam na brzinu slagala U principu istina je da će moj sin nositi to prelepo ime, ali razlog moje odluke je postojao mnogo pre no što sam se ja rodila Eto, sad znaš da ni ja nisam najsjajnija osoba na svetu
Elem, kao što ste vi već pročitali, je l’ tu je bio Ivan koji je mogao da me istrpi do zla Boga i što je najbitnije mogao je svaki put da me nasmeje… Čak i onda kad sam mu umalo slomila prst jer me je bockao po mom bolnom stomaku… Razlog - više od 500 g špageta koje sam unela u svoj organizam, a on uporan da sazna zašto me stomak boli i zašto sam se toliko nadula a nisam trudna ! Ja sam od one dece koja kad nešto vole ne umeju da stanu!
E onda je Ivan otišao u Amerike, i moram vam priznati da mi je baš nedostajao u tom periodu… Nije bilo šala na račun špageta ili na račun mog piskavog glasa visokih frekvencija koji se razlegao po faxu
Pa je onda Ivan rešio da završi fax i od mene je za diplomski poklon dobio pola kile špageta… Naravno ne obarenih I verovali vi meni ili ne i bez da je otvorio fency kutiju, koju sam sama napravila, znao je šta je unutra Samo se namsejao i odbranio diplomski zmajski! Baš sam bila ponosna što ga znam…
I tako proteklo je vreme, a od Ivana ni traga ni glasa… U tom nekom periodu kreće loodilo sa svim onim frienship networcima… Švrljala sam tamo i trošila mnogo, mnogo vremena… Sve dok nisam natrčala na tu tako poznatu facu! Zamislite moje sreće… Dobro, nisam baš sigurna da je i on mene odmah prepoznao, ipak sam se dobro maskirala
Tu je počelo dopisivanje i sve to tako… Ali ništa od viđanja! Ono što smo se videli u prlazu na Danima Piva ili dok smo bili pijani po kojekavim kafićima i lažna obećanja da će se javiti da pijemo kafu - ne računam!
Zaboravim vam ja na to od svih silnih obaveza i sad pošto sam mnogo bila na relaciji Zrenjanin - Beograd i ostala mesta, ali ovo je nekako najbitnije nisam ni očekivala, pa čak ni u najluđim snovima, sledeću scenu - ulazim u trolu u BGu i čujem kako neko kaže “Gaga”… Stanem ja i kontam - ko bre mene može da zna u BGu!? Podižem pogled i imam šta da vidim - IVAN!!! Svi u pomenutom prevoznom sredstvu su skontali moju sreću heheh Obradovala sam se baš, baš… I vidim simpatično čeljade kako stoji u njegovom zgrljaju… Jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaw… Kako sam se raspilavila! Normalno kafa je pala… Ispričali smo se siti… I kaže on meni - nema on još nameru da se ženi niti da se vezuje… Još ga peku neke stare rane… OK… Ali nisu sve devojke iste… I na tome se priča završi!
Nastavili svako svojim životom, prepucavali se preko networka i dragih nam chat progrma… Kad, pre neki dan - imam šta i da vidim! “Ivan is engaged!” Je l’?! Kaže mi da ga mala načisto smotala! Hihihi što volem kad sam u pravu! Hihihi
Konac čitave ove moje priče je da vam kažem koliko je mene u stvari to obradovalo! I koliko sam se ja juče čitav dan super osećala… Verujte mi da bih volela svaki dan da čujem tako dobre vesti! Pogotovo kada znam da je osoba neprevaziđenog kalibra i da to u potpunosti i zaslužuje!
Tako da, dragi moj Ivane, mislim da sam ti to par puta već i rekla, ali ja ti od srca želim svu sreću ovog sveta, jer ti manje od toga i ne zaslužuješ! I moram da ti kažem još i ovo - pamet u glavu, ono što valja čuvaj kao malo vode na dlanu! Ne sumnjam da hoćeš, ali opet napominjem! I… Nadam se da sam te dobvoljno nafalila i da sad možeš da se udaš