Greška majke prirode
June 25th, 2008 | Posted by gaga | Category: Nesvrstane teme i klejbezable1 Comment
Stojim pre neki dan tako pred ogledalom i posmatram se kao neka looda tinejdžerka, koja se nalazi u fazi samootktivanja - nos mi je nekako kriv, leđa su mi previše široka, ruke dugačke, šake prevelike a o nogama da ne govorim 
Em što su krive (to sam od tate nasledila, ikserice), em što imam pregolema stopala (što bi moja pokojna baba rekla “dečiji grobovi” :D)… I onda stanem pa se zapitam - jesam li ja greška prirode?! Mislim, ne kao da sam grdoba, nego jednostavno jesu li se eto igrom neke slučajne greške zamenili moji x i y hromozomi, tj. hromozomi mojih roditelja pa umesto da imam yx ja dobih xx… Mislim da je to tako za devojčice, xx… Ako se još dobro sećam biologije 
Ako sam se zbunila nek me neko slobodno ispravi! (Proverila sam, još me moje poznavanje buiologije služi 
)
Šta da sam ja u stvari stvarno trebala da budem dečak…. Po onome što sam gore navela da sam videla, jedino ove dve izbočine koje imam u predelu grudnog koša me odvajaju od tog… Ovaj, da i ono nešto… Je l’ između nogu Kad se ošišam podsećam na dečaka! Dok sam bila mlađa i je l’ dok su me na zahtev mog oca šišali na kratko, pa i kasnije u pubertetu kada bih rešila da napravim drastične promene, ljudi na ulici su me mešali sa dečakom! A i majka mi je jedno 300 x za ovih mojih tričavih 2 i po decenije života ponovila da sam trebala da budem dečak Eto šta ti je kada u samom startu srušiš sve iluzije svojih roditelja
Neću da se žalim, daleko bilo! Samo me eto interesuje ono čuveno ŠBBKBB (za one koji nisu učili engleski prevod: šta bi bilo, kad bi bilo )… Da li bi mi bilo lakše u životu?!
Što se oblačenja tiče, to znam i smatram da bi mi 100% bilo lakše… I onako sam 90% svog vremena u muškim stvarima koje sam na neodređeno vreme pozajmila od ovog ili onog druga Ili jednostavno sama sebi kupim mnešto što je široko i šljampavo i po mom skromnom mišljenju komotno Volim i ja klasične ženske modele, ali to u današnje vreme nije prihvaćeno jer je suviše konzervativno! Eto, ni klasično žensko ne mogu da budem Ne mogu ja bre da nosim ovu današnju kich i shund mnodu Nije to moj fazon!
E onda idem dalje pa kontam, da mi je ovaj jezik i da mi je ova pamet - pa ne bi bilo devojke u ovom našem malom gradu a i šire koja ne bi poželela da bude samnom Da, i kao ženi mi je skromnost jača strana 
Mislim gledam ove ostale pripadnike mog horoskopskog znaka (u koji storgo verujem, baš zbog tih nekih karakteristika) koji vode računa o sebi i stvarno su pravi šmekeri (ovom prilikom im javno skidam kapu i puno ih pozdravljam!)… Jednostanvo imaju žvaku A što je još bolji, neki se prodaju za smotane A devojčice svih doba padaju na to kao muve na lepak Ali dobro nisam sada da bih odavala zavodničke tajne mojih prijatelja
E onda je tu još jedna stvar koja se zove posao! Definitivno je to da u današnje vreme kada se govori o tome da postoji rodna ravnopravnost žene i dalje imaju manje plate za iste poslove i da ih ne gledaju sa istim poštovanjem bez obzira na to koje zvanje imaju i koje su fakultete završile! Ima onih koje su se izborile i to na kojekakve načine… Ali opet! No neću da produbljujem ovu temu… Možda nekom drugom prilikom kada budem imala nalet inspiracije na tu temu!
Rekoh da neću da se žalim što sam žena ali ne mogu da kažem da me ne zaboli kada pogledam sve te divne odevne predmete koje ne mogu sebi da priuštim ili koje i kad mogu da priuštim ne mogu da nosim zbog svoje konstitucije (Sada bi me neki moji prijatejli ćušnuli i rekli kako nisam u pravu!)!
Šta imam od toga što sam žena - depilaciju svake 3 nedelje jer ne mogu da podnesem ono što nam je svima majka priroda dodelila kao odbrambeni mehanizam, pa onda s vremena na vreme bolne menstruacije, koje je l’ u opšte nisu interesantne, pa onda sve te silne transformacije kroz određene vremenske periode, pa onda i to da patim zato što se svaki kilogram koji nabacim vidi, pa onda bolne noge zbog štikli koje su na nekim poslovima neophodne, pa onda… Ne mogu više ni da se setim svega što se od žene zahteva ili joj je nametnuto
I tu mi nakon svega padne ona, je l’ vrlo Grandovska pesma na pamet sa sve Kraljicom kao nosiocem :
“ Hej da sam musko
samo jedan dan…
…A da znam
sve sto zena zna”…
Ali neću navesti čitavu… Ispoštovaću majku prirodu i ostati kakvo takvo, ali žensko
Bajka o princu na belom konju
June 12th, 2008 | Posted by gaga | Category: Nesvrstane teme i klejbezableNo Comments
Nekada davno, u kraljevstvu, daleko, daleko, iza sedam gora i sedam mora, u dvorcu ograđenom visokim zidinama živela je princeza koju je zarobila zla veštica jer je bila lepša od nje… I iz čitave ove nezgodne situacije izbavio ju je mladi princ koji je u nju bio zaljubljen još od prvog momenta kada ju je video, pa makar samo i u snovima… I živeli su srećno do kraja života!
Obično u tim dečijim pričama to ide nekako na ovu foru, ali eto da ne bih bila plagijator i od reči do reči kopirala braću Grim ili Andersena, malo sam karikirala i prepričala vam priču… Ne bojte se - imam poentu čitave ove priče
Ovih dana sam mnogo razmišljala o toj jednoj stvari koja je ranije bila pokretač čitavog sveta, a nije novac! Ranije, dok su ljudi živeli nekako normalnije, imali su i drugačije vrednosti i cenili su tu jedinu nevidljivu i totalno neopipljivu pokretačku stvar na ovom svetu - ljubav!
Danas u principu ne možete, a ni ne smete, da volite a da ne očekujete da će vas to na kraju koštati! Možda sam to samo ja, jer sam ljudsko biće, pa sam volela i dozvolila da budem povređena, ogorčena u ovom trenutku sada i ne mogu da se opustim. Ne žalim se! Naprotiv - ne sećam se kada sam u poslednjih par godina bila srećnija! Imam porodicu koja me voli, prijatelje koji su tu u svakom momentu, ali… Opet sam društveni otpadak! Čak ni moja mama, znate je pričala sam vam u par navrata o njoj, ne može da poveruje da je danas sasvim normalno živeti bez princa i još joj nije jasno da umesto princa na belom konju, stiže samo konj U datom slučaju - ja sam ta kojoj nešto fali!!!
Bilo je dosta serija, knjiga pa i bajki za decu koje su govorile i upućivale na to da kad si sam - nisi dovoljno dobar! I ne samo to nego jednostavno nisi čitava osoba! Zar je to moguće?! Nisam cela ako nemam nekoga ko će da mi kavće za vratom zato što sam stala previše blizu svom prijatelju iz detinjstva, ili što moja kafenisanja sa drugaricama predugo traju, ili u najboljem slučaju što sam obukla toliko kratku suknju da je njegovom drugu jezik ostao na zemlji! E sad, opet, mogu da zamislim reakcije vas koji čitate sve ovo, pa pomislite “Bože, na koje je sve ova budale naletala!” ili “Nije istina da su svi takvi!”… Dobro sam ja svesna toga da nisu svi isti, jer da je tako ja bih se prva smorila na ovom belom svetu! Ali takođe znam i to da više nema priča kao što smo gledali u “Prohujalo sa vihorom” ili možda u “Orkanskim visovima”… Nema više džentlmena i kavaljera ili ljudi u opšte koji bi učinili ustupak da bi vi mogli da dišete slobodno! Niko više nije siguran u sebe samog, i zato su gore navedeni scenariji sve češći!
Ljubav se u današnje vreme drugačije kotira! Jeste da su žene rodno ravnopravne (ali malo sutra) mislim da su muškarci jedva dočekali takvu situaciju! Znam da sada mislite kako sam okorela feministkinja, ali nisam! Od onih sam koji i dalje žele da veruju u bajke i prinčeve na belim konjima, ali takvih više nema! Kako nema?! Pa lako! Danas muškarci čekaju da im priđete, boje vas se zato što koristite svoja prava kao žena… I šta se onda dešava?! Dešava se da stojimo po klubovima i diskotekama i bespomučno se gledamo, ali krišom, da slučajno oni drugi ne bi primetili! Opijamo se samo da se ne bi znalo da nemamo hrabrosti da priđemo nekome i onda kada je pićem sakupimo napravimo budalu od sebe i proizvedemo totalno suprotan efekat!
E, a tu su i oni koji su sakupili petlju i rekli sve ono što misle u oči onom drugom, koji je predstavljao, neću da kažem predmet, ali onog koji je predstavljao želju i požudu… I koji su posle nekog vremena “ljubavi” bili ostavljeni i sada pate jer ne mogu da čuju istinu od osoba koje su im drage! Taj momentat neistine je valjda najgori! Čekanje - ubija! Ali niko ne mari za to!
Nema više dovoljno velikih i hrabrih ljudi koji će voleti do poslednjeg daha i koji će se predavati u potpunosti! Danas su ljudi i suviše sebični i nije im do toga! Radije će gledati tuđu bedu i patnju nego da kažu nekoliko reči koje će sve to okončati!
Poenta ovog mog pisanija jeste da iako znate da možete biti povređeni ipak volite i date celog sebe! Budite iskreni i recite sve ono što vam je na duši, pa makar ta istina i povredila nekog! Bolje i tako nego da ga ćutanje ubija! Istina se prihvati i čovek se tom istinom ojača i promeni na bolje! Počnite da verujete u istinu i ljubav i svet ima potencijala da postane bolje mesto!
P. S U međuvremenu mi je stigla bajka na mail adresu Kako li me je samo slatko nasmejala… Kao da je neko znao šta se kuva u mom loncu
Zaboravljena bajka… Evo najkraće i najljepše bajke koju si ikad čula: Nekoć davno živjela djevojčica koja je svog mladića pitala hoće li je oženit. Mladić je odgovorio: NE!!
Od toga dana djevojčica je živjela sretno do kraja svog života, nikome nije prala, kuhala, peglala, zabavljala se s prijateljicama, radila i trošila je svoj novac na što je htjela.
* KRAJ *
Problem je da nama kad smo bile male te bajke nisu ispričali nego su nas zajebali s onim idiotom na bijelom konju.
Žurka koja je obojila grad u zeleno!
June 2nd, 2008 | Posted by gaga | Category: ja o graduNo Comments
Jeste! Puna sam utisaka! Morala sam malo da ih sumiram pa sam čekala čitava tri dana da podelim sve to sa vama!
Bio Tuborg party u našem malom gradu i kao što već rekoh, oboji nam grad, koji je i inače takav, u zeleno, ali malo drečavije i malo bučnije! Ovako nešto je trebalo Zrenjaninu!
Sve je bilo na nivou - rasveta, ozvučenje, Dj - evi, ljudi… Jeste, Zrenjanin ima ljude koji su željni ovakvih stvari! Do duše, ima i onih koji nisu obučeni (da se razumemo, mislim na obuku, a ne na odevanje ) niti navikli na ovakva dešavanja, ali ima dana naučiće i balavci da žive
Moram priznati da sam davno poslednji put bila na ovakvom događaju i da me je moje rođeno telo po malo izdalo! Ali ne žalim što sam, i pored toga što sam ujutru morala da radim, otišla i trezna (na ovom mi organizator neće biti zahvalan) se provela kao nikada do sad u Zrenjaninu!
Bilo je dosta ljudi, u stvari bilo je onoliko koliko je fizički bilo moguće da stane pod Tuborgov šator… I bez obzira na jako slabu ventilaciju (bilo je užasno toplo i zagušljivo!) onima koji su želeli da se dobro provedu i zabave, da đuskaju i skaču i uživaju u dobrim zvucima to ni u najmanju ruku nije smetalo!
Nemate pojma, a ja ne mogu rečima da opišem, koliko mi je žao bilo kada sam u 2 sata po ponoći morala da krenem a atmosfera se taman bila zagrejala! Uh, duša me moja bolela, ali sam znala da ako zaglavim ima da napravim urnebes u saobraćaju jer sam naredni dan trebala da provedem u kolima! A i u ušima mi je zujalo sve negde do 15h Ispaltilo se!
Ma ovde sam, u stari, samo htela da zahvalim svima onima koji su omogućili sve to i kojima je palo na pamet da dovedu deo tog karavana u naš grad i koji su verovali da njihovi sugrađani i dalje znaju da se provode i kako da žive!
HVALA VAM NA PROVODU KOJI STE NAM OMOGUĆILI 31.05.2008!