Gaga - beta testera

Nekada davno, u kraljevstvu, daleko, daleko, iza sedam gora i sedam mora, u dvorcu ograđenom visokim zidinama živela je princeza koju je zarobila zla veštica jer je bila lepša od nje… I iz čitave ove nezgodne situacije izbavio ju je mladi princ koji je u nju bio zaljubljen još od prvog momenta kada ju je video, pa makar samo i u snovima… I živeli su srećno do kraja života!
Obično u tim dečijim pričama to ide nekako na ovu foru, ali eto da ne bih bila plagijator i od reči do reči kopirala braću Grim ili Andersena, malo sam karikirala i prepričala vam priču… Ne bojte se - imam poentu čitave ove priče
Ovih dana sam mnogo razmišljala o toj jednoj stvari koja je ranije bila pokretač čitavog sveta, a nije novac! Ranije, dok su ljudi živeli nekako normalnije, imali su i drugačije vrednosti i cenili su tu jedinu nevidljivu i totalno neopipljivu pokretačku stvar na ovom svetu - ljubav!
Danas u principu ne možete, a ni ne smete, da volite a da ne očekujete da će vas to na kraju koštati! Možda sam to samo ja, jer sam ljudsko biće, pa sam volela i dozvolila da budem povređena, ogorčena u ovom trenutku sada i ne mogu da se opustim. Ne žalim se! Naprotiv - ne sećam se kada sam u poslednjih par godina bila srećnija! Imam porodicu koja me voli, prijatelje koji su tu u svakom momentu, ali… Opet sam društveni otpadak! Čak ni moja mama, znate je pričala sam vam u par navrata o njoj, ne može da poveruje da je danas sasvim normalno živeti bez princa i još joj nije jasno da umesto princa na belom konju, stiže samo konj U datom slučaju - ja sam ta kojoj nešto fali!!!
Bilo je dosta serija, knjiga pa i bajki za decu koje su govorile i upućivale na to da kad si sam - nisi dovoljno dobar! I ne samo to nego jednostavno nisi čitava osoba! Zar je to moguće?! Nisam cela ako nemam nekoga ko će da mi kavće za vratom zato što sam stala previše blizu svom prijatelju iz detinjstva, ili što moja kafenisanja sa drugaricama predugo traju, ili u najboljem slučaju što sam obukla toliko kratku suknju da je njegovom drugu jezik ostao na zemlji! E sad, opet, mogu da zamislim reakcije vas koji čitate sve ovo, pa pomislite “Bože, na koje je sve ova budale naletala!” ili “Nije istina da su svi takvi!”… Dobro sam ja svesna toga da nisu svi isti, jer da je tako ja bih se prva smorila na ovom belom svetu! Ali takođe znam i to da više nema priča kao što smo gledali u “Prohujalo sa vihorom” ili možda u “Orkanskim visovima”… Nema više džentlmena i kavaljera ili ljudi u opšte koji bi učinili ustupak da bi vi mogli da dišete slobodno! Niko više nije siguran u sebe samog, i zato su gore navedeni scenariji sve češći!
Ljubav se u današnje vreme drugačije kotira! Jeste da su žene rodno ravnopravne (ali malo sutra) mislim da su muškarci jedva dočekali takvu situaciju! Znam da sada mislite kako sam okorela feministkinja, ali nisam! Od onih sam koji i dalje žele da veruju u bajke i prinčeve na belim konjima, ali takvih više nema! Kako nema?! Pa lako! Danas muškarci čekaju da im priđete, boje vas se zato što koristite svoja prava kao žena… I šta se onda dešava?! Dešava se da stojimo po klubovima i diskotekama i bespomučno se gledamo, ali krišom, da slučajno oni drugi ne bi primetili! Opijamo se samo da se ne bi znalo da nemamo hrabrosti da priđemo nekome i onda kada je pićem sakupimo napravimo budalu od sebe i proizvedemo totalno suprotan efekat!
E, a tu su i oni koji su sakupili petlju i rekli sve ono što misle u oči onom drugom, koji je predstavljao, neću da kažem predmet, ali onog koji je predstavljao želju i požudu… I koji su posle nekog vremena “ljubavi” bili ostavljeni i sada pate jer ne mogu da čuju istinu od osoba koje su im drage! Taj momentat neistine je valjda najgori! Čekanje - ubija! Ali niko ne mari za to!
Nema više dovoljno velikih i hrabrih ljudi koji će voleti do poslednjeg daha i koji će se predavati u potpunosti! Danas su ljudi i suviše sebični i nije im do toga! Radije će gledati tuđu bedu i patnju nego da kažu nekoliko reči koje će sve to okončati!
Poenta ovog mog pisanija jeste da iako znate da možete biti povređeni ipak volite i date celog sebe! Budite iskreni i recite sve ono što vam je na duši, pa makar ta istina i povredila nekog! Bolje i tako nego da ga ćutanje ubija! Istina se prihvati i čovek se tom istinom ojača i promeni na bolje! Počnite da verujete u istinu i ljubav i svet ima potencijala da postane bolje mesto!

P. S U međuvremenu mi je stigla bajka na mail adresu Kako li me je samo slatko nasmejala… Kao da je neko znao šta se kuva u mom loncu

Zaboravljena bajka… Evo najkraće i najljepše bajke koju si ikad čula: Nekoć davno živjela djevojčica koja je svog mladića pitala hoće li je oženit. Mladić je odgovorio: NE!!

Od toga dana djevojčica je živjela sretno do kraja svog života, nikome nije prala, kuhala, peglala, zabavljala se s prijateljicama, radila i trošila je svoj novac na što je htjela.

* KRAJ *

Problem je da nama kad smo bile male te bajke nisu ispričali nego su nas zajebali s onim idiotom na bijelom konju.