Vidimo se u… novembru!
October 7th, 2008 | Posted by gaga | Category: Nesvrstane teme i klejbezable
Nije me dugo bilo, ha!? Primetili ste, ili niste?!
Ma nije ni važno! Ovih dana mi je u potpunosti baš sve jedno… Malo sam nekako sva u nekom čudnom raspoloženju.
Ni do čega i ni do koga mi nije posebno stalo! A i ako kažem da jeste onda je to samo da bih umirila svoju savest i da ne bih pravila probleme sa ljudima koji su mi dragi. Ovih dana samo želim da zaboravim i da nestanem, da me nema ovih mesec dana… I tako bih volela kada bi moglo da bude svake godine… Nestanem počekom oktobra, obavim sama sa sobom sve što imam i vratim se u novembru čila, slatka i vesela, baš onakva kakvu me svi znaju i poznju.
Ima mnogo stvari koje me teraju da ne volim oktobar. Stvari koje me jednostavno čine tužnom. Nikako ne volim ono kad mi kažu da razumeju, jer znam da ne razumeju i nadam se da nikada neće ni moći! Tako je bolje za sve!
Jeste meni jasno da to tako mora, ali… Strašno je! Ne znam kako bih inače to rekla, niti kako bih pojasnila nekome, da može da razume makar mali deo svega onoga što se dešava u mom biću kada dođe oktobar…
Tolika količina bola se sakupi u meni… Boli jako! Kao da me neko kida bez ikakvih stega ili mašina za mučenje! Tada bih plakala i ronila suze dok ne presušim sve količine vode koje poseduje moj organizam, ali nemam snage ni za to…
Zbog svih tih ljudi koji me vole, i koje ja volim i koji mi znače, pravim se da je sve ok, smeškam se, pevušim tako neke pesmice… Dok niko ne sluti kako te pesmice mogu biti tamne i tužne… Pre neki dan sam bila u radnji i dočeka me na vratima jedna pesma, onako prizivački crna i tužna… I onda mi je bilo još i gore jer sam to jutro imala noćnu moru i nije mi bilo sve jedno… Sve one babske priče, kojima sam ja sklona da verujem, kao i svi ti znaci ili kako već hoćete! Uplašila sam se… U tom momentu samo je srce počelo jače da mi bije, ali nastavila sam tako gde sam pošla….
…Sanjao sam nocas da te nemam,
Da lezim budan na postelji od snijega
I tiho,tiho,
Neka druga zena
Moje ime doziva kroz noc,
Ruzan san
Vidio sam u snu ljiljan bijeli
Crne konje i svatove bez pjesme
I tiho bez glasa
Odlaze nekud
Neki dragi ljudi
Gdje a gdje
Ruzan san
Hej noci stani
Zora nek svane
(neka zora svane)…